Аутомобили Шкода серије Оцтавиа опремљени су са неколико типова издувних система у зависности од уграђеног мотора. Возила на бензин увек имају подесиви катализатор троструког дејства уграђен у издувни тракт, дизел возила увек имају инсталиран оксидациони катализатор.
Углавном се издувни системи састоје из два дела.
Прво, желео бих да детаљно упознам читаоце са катализаторима који се користе у бензинским моторима.
Инсталација, која се једноставно назива катализатор, није сасвим исправно и тачно названа променљивим катализатором, или троструким дејством. Ниједно од наведених имена у потпуности не открива начин на који функционише. Зове се троструко дејство, јер уништава три штетне компоненте. Хемијским реакцијама мења штетне састојке у издувним гасовима у безопасна хемијска једињења или елементе. Постоји промена у ЦО (угљен моноксид), О2 (кисеоника) и НОк (азот-диоксид) на ЦО2 (угљен диоксид), N2 (азот) и Х2О (вода). Реакције се одвијају само у присуству племенитих метала (платина, паладијум и родијум), који имају каталитичко дејство у хемијском процесу. Истовремено је потребна и висока температура.
Да би се обезбедила висока ефикасност, поменути метали треба да имају што већу површину. Најчешће је њихов носач керамички монолит или метални носач са каналима. Тиме се постиже велика површина од више десетина квадратних метара.
Ако је катализатор уграђен у издувни тракт, не треба користити оловни бензин, јер производи који настају сагоревањем горива са оловом релативно брзо прекривају активни слој катализатора и тиме га онемогућавају. Исто тако, неизгорело гориво у мотору може се запалити према катализатору и растопити га, или гориво које се тамо накупило може експлодирати и уништити катализатор. Дакле, предуслов би требало да буде сагоревање горива само у мотору. Због тога се мотор не сме покретати убрзавањем возила на ужету или гурањем.
Катализатор мора бити заштићен и на страни пода и на страни шасије.
Катализатор је саставни део електронски контролисаног система убризгавања и паљења. Електроника функционише тако што прима информације од неколико сензора (нпр. температура и притисак усисног ваздуха, брзина мотора, температура расхладне течности итд). Један од сензора је сензор кисеоника или ламбда сонда. Он и цела група других сензора и актуатора, између осталог, имају задатак да одржавају такав режим рада мотора да однос ваздуха и горива приближно одговара оптималној вредности, тј. тако да је на један део горива отпадало 14.7 делова ваздуха.